,, Čudesni svet Dunđerskih”

U srcu vojvođanske ravnice , na 14 km od Bečeja prema Bačkoj Topoli skriva se dvorac, ali ne bilo kakav. To je dvorac na kome bajka i dalje živi. Kada parkirate svoje kočije i uđete u kompleks dvorca, bajka može da počne. Uživate u svojoj toaleti, zaigrate valcer, i zapamtite ne morate bal napustiti pre dvanaest. Zabava može trajati koliko god vi želite i ko zna, možda se vaš princ ili princeza krije iza zidina velelepnog, belog dvorca Bogdana Dunđerskog.

15109287578_e4d1518c3b_b

 Posed na kome se nalazi prelepi dvorac, pripadao je porodici Dunđerski koja je početkom 19. veka iz Hercegovine došla u Vojvodinu koja je tada bila sastavni deo Austrougarske. Kako je ova porodica važila za najimućniju na ovim prostorima, Bogdanu Dunđerskom, najintrigantnijem pripadniku ove porodice, nisu se sviđale priče da je ostao bez novca, pa je sagradio dvorac iz mašte u sred nepregledne Vojvođanske ravnice. Dvorac je oslikavao svog tvorca, bio je raskošan, bogat i moćan. Čitav kompleks se prostire na 65 hektara, a sastoji od dvorca, kapele, ergele, parka sa jezerom i malog kastela.
Fantast nije jedini dvorac koji je bio u posedstvu porodice Dunđerski. Dvorac u Kulpinu je, takođe, pripadao ovoj porodici. Dok se dvorac u Čelarevu vezuje za plavokosu lepoticu, neostvarenu ljubav velikog srpskog pesnika Laze Kostića, Lenku Dunđerski. Dvorac “Kastel” koji se nalazi u Ečkoj kod Zrenjanina je pripadao grofu Lazaru Dunđerskom.

Zanimljiv podatak je da je na otvaranju 30. avgusta1820. godine među elitom koja je bila pozvana na ovaj događaj bio i grof Esterhazi koji je na otvaranje poveo dečaka od devet godina. To dete je tada imalo svoj prvi koncert na klaviru, a u narednim godinama će postati ime poznato celom svetu. Bio je to Franc List.

Čest gost na dvorcu bio je i Laza Kostić koji je boraveći u dvorcu napisao najlepšu ljubavnu pesmu „Santa Maria della salute“.Pesmu je posvetio Lenki Dunđerski u koju je bio nesrećno zaljubljen zbog velike razlike u godinama, a kasnije i njene prerane smrti u dvadeset i petoj godini života.

laza-k

Bila to istina ili laž, lepota crkve u Veneciji ili lepota mlade Lenke Dunđerski, ipak je Laza Kostić bio zaljubljiv u prirodne lepote te nalazio inspiraciju u njima za svoje stihove. Iskoristivši sjaj obe lepote, stvori delo po kojem ga pamtiše onda i sada. Nije li to san svakog pesnika, da iako ne među nama kroz njegove pesme on i dalje intrigira javnost i živi. Iz njihovog prijateljivanja, zavođenja, razgovora nastade duhovna kompozicija, kao mešavina duhovnih,ličnih i intimnih delova samog Laze. Njegova ličnost jeste jedan kalambur sam po sebi. I trazi dodatno objašnjenje. Takvi su bili i njegovi stihovi, odraz njegove persone.

Santa-Maria-della-Salute

Bio je izuzetno učen, obrazovan čovek, inspirisan znanjem velikih učitelja kao što su bili Dante i Petrarka. Te je ova pesma ogledalo njegovog zanata, a to su stihovi i sklapanje istih u kompozicije dubokoumnih misli i osećanja. Sve proživljeno i promišljeno stavljao bi na papir, u tišini noćnog mira.

20150523 Venecija 279

Ideja večne ljubavi prenešena je u pesmi. Koja predstavlja oltar pred kojim se molitva izgovara i prostor u kojem se moli. Gde se smenjuju raj i beznjenica. A ljubav kao pojam se uzdiže u prostore nebeske i poistovećuje sa duhovnošću i pridaje božanska vrednost. A samim tim po uzoru na svetske ideje, takava ljubav biva tragična, bolna, nedorečena i večno ispitivana.

 Kako dvorac čuva intrige, ljubavi, patnje, neraskidiva prijateljstva, snove i maštanja najimućnije porodice tog vremena, porodice Dunđerski. Inspirisan je bio i naš sagovornik Zoran Subotički,autor teksta i režije,  koji je novosađanima u Muzeju Vojvodine predstavio upravo odnose ove porodice i čuvenog Lazu Kostić kroz dramsku igru veštih glumaca: Jovana Radovanović– Lenka Dunđerski, Ervin Hadžimurtezić– Laza Kostić i Miodrag Petrović– Lazar Dunđerski.

DSC_0091

Predstava je otpočela monologom kojim se predstavlja testament iz 1918.godine, Bogdana Dunđerskog sa temom ,, Moj pogled u budućnost’’. Gde se otkriva priča o imovini ove imućne porodice. I zbog čega je Bogdan odlučio da je ostavi Matici srpskoj i srpskom narodu?

DSC_0130 (1)

A zatim kroz rasplet odnosa u porodici. Publika je bila oduševljena izvedbom, pričom i prilično dirnuta. Emocije glumaca su prenesene i na samu publiku, koja se poistovetila, saosećala sa dešavanjima na sceni i emocijama. Gde su se mogle uočiti suzdržane i nakupljene suze u očima publike.

DSC_0186

I kraj nije mogao biti drugačiji nego kroz pesmu i recitovanje Santa Maria della Salute glumca Ervina Hadžimurtezića, čime je oborio publiku svojom interpretacijom i dobio gromoglasni aplauz.

DSC_0219

Predstava je deo jednog šireg projekta pod nazivom ,, Čudesni svet Dunđerskih’’ kojim se široj javnosti predočava graditeljsko, ekonomsko i humano nasleđe ove značajne vojvođanske porodice, poreklom iz Hercegovine.

DSC_0142

Ideja je umreživanje, uvezivanje zajednica u kojima je porodica Dunđerski ostavila traga. A samim tim oživi kulturna baština ove porodice i približi javnosti kroz kreativan, vizuelan način kao što je dramsko delo. Smatram da porodica širokog srca kao što je Dunđerski ne dobija puno pažnje. A nama je cilj da ispričamo priču i proširimo znanje o njoj.

DSC_0254

 ,,Od raja do beznjenice’’ je naziv ove predstave. Sam naziv je misterija. Mističnost ili zagonetnost je često kod pisanja našeg svakako intrigantnog pesnika i pesnika uopšte. Igre reči pretočene u kovanice- kalambur. Beznjenica konkretno ima značenje – život bez nje.

Uzbudljiva, intrigantna, emotivna priča o odnosu najvećeg pesnika srpske književnosti Laze Kostića i mlade, učene, prelepe Lenke Dunđerski, kčeri jednog od najbogatijih Srba Austro-Ugarske carevine – Lazara Dunđerskog.
Da li je Lenka volela Lazu, 29.godina starijeg pesnika? Šta je osećala prema njemu? Zašto se Laza oženio Julijanom Palanački ? Šta je uzrok smrti Lenke( umrla u Beču, u 25.godini života)? Otvaraju se pitanja upravo na sceni.

Kuriozitet je upravo scena i što ovu predstavu čini originalnom. Izvodi se isključivo u dvorcima, palatama, zdanjima od kulturnog-istorijskog značaja.

dvorac-fantast-2

Do sada je izvedena preko četrdeset puta u dvorcu Fantast, dvorcu u Kulpinu, palati Lazara Dunđerskog u Zrenjaninu, Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, Gradskoj većnici u Subotici, Tekelijanumu u Budimpešti, kao i u Srbobranu, Čelarevu i drugim vojvođanskim varošima i gradovima.

01-Kulpin-Kastiel
Nakon izvedbe u Muzeju Vojvodine predstava gostuje u Beču, u palati Palffy, 16. juna.

Doživite Vojvodinu

Ukoliko želite da uživate u pravom Vojvođanskom ambijentu, u prelepim predelima ravnice, provozate se fijakerom, pijete vino i uživate uz tamburice, onda vam toplo preporučujem da nađete svoj kutak u dvorcu. Možda, čak i da skrojite svoju bajku i baš ovde kažete ono čuveno “Da!” i naravno živite srećno i zadovoljno do kraja života.

Autor teksta: Tijana Ilić