Osmehom protiv stresa

 

Ovih dana  osnovnoškolci spremaju se prijemni ispit. Oni polažu, a stresiraju se i roditelji. Prijatelj je juče dobio otkaz. Kaže da je bolje da bude nezaposlen nego da trpi toliki stres, dok  se prijateljica  celu noć svađala sa mužem. Razvod bolje rešenje od stresa- zaključila je ljutito.45543_150040818354932_3974603_n

Ovaj pojam je raširena i sveprisutna reč, a opet većina nas ne zna njeno pravo značenje, zašto nastaje kako utiče na nas. Pa ipak, veoma često smo osetili ovo stanje na svojoj koži. U potrazi za odgovorima zavirili smo u protorije Centra ” Antropos “ gde nas je dočekao psiholog Aleksandar Šibul. Svojom vedrinom i smirenešću kojom zrači potrudio se da “otvorimo” ovu sveobuhvatnu temu i započnemo sa ciklusom malih odgovora na velika pitanja, koja su, često deo naše svakodnevnice.14725506_1555564227802577_7609003377091976591_n

U današnje vreme “često smo izloženi stresu”- stalno nas bombarduju ovom rečenicom. Šta je zapravo “stres” kao pojam u psihoterapijskoj praksi i koji su osnovni simpmtomi stresa?

Čovek je biće koje se nalazi u stalnom odnosu sa sobom i svojom okolinom. Unutrašnjost nas određuje, pa tako uslovljava i kako ćemo reagovati na promene u sredini. Ako smo kao ličnosti uspeli da napravimo stabilan psihički sistem onda ćemo se uspešnije  nositi sa pritiskom sredine i sa promenama koje u njoj nastaju.  S obzirom da živimo u vremenu koje čine mnoštvo različitih zahteva i potreba, a često i potreba koje su socijalno nametnute i koje vrše pritisak na sve uzraste, kao bi ih zadovoljili, našli smo se u začaranom krugu nedostižnih ciljeva, u stalnoj trci da ih dostignemo upravo oni nas destabilizuju.

Ako reagujemo na promene i događanja u sebi ili okolini tako što postajemo sve nezadovoljniji , razdraženiji, napetiji, ili tužniji a da pri tom gubimo zdrav odnos prema sebi i svojim bližnjima, ulazeći u mod fizičkog opstanka, tada se svakako nalazimo u situaciji neadekvatnog reagovanja na stresore.  Potrebno je tad zastati i analizirati ponaosob mnoge segmente svog života, od ličnih do poslovnih i videti naš stvarni ličnosni potencijal. Promena perspektive  sa koje posmatramo sebe i svoje odnose nam pomaže da unesemo nove fokuse koji će nam pomoći da prihvatajući stavrnost  pronađemo izlazak iz crvene zone u kojoj smo stali na liniji životnog alarma. Ako ostanemo u ovom lošem načinu postojanja to će nam svakako uništiti zdravlje. Zato treba svakog dana unositi sebe i u zelenu zonu koja će deaktivirati naš simpatički sistem i uvesti nas u relaksaciju koja će na pomoći da se vratimo sebi ili i tako dalje razvijati svoje životne potencijale.

5-Easy-Work-Related-Stress-Busters

 

Stres, ta strašna i sveprisutna reč potiče iz engleskog jezika  (engleski- stress) i znači pritisak, napetost, naprezanje. Dakle, kada smo pod stresom, mi smo pod pritiskom, osećamo se pritisnuto. Samo ispoljavanje stresa ima 3 faze:

Prva faza je faza akutnog stresa ili alarma koja traje od nekoliko sekundi do nekoliko časova od iznenadnog događaja koji doživljavamo kao katastrofu, a većina ljudi je, prirodno, bar jednom u životu proživela ovakvo iskustvo. I to nije ništa strašno. Takve  događaje i situacije najčešće doživljavamo kao agresiju, napad na sebe, kao povredu  psiho-fizičkog integriteta. Jako smo uzdrmani i izbačeni iz  ravnoteže. U organizmu dolazi do uzbune i nastaje jedno vanredno stanje u našoj psihi i telu. Automatski se uključuje odbrambeni sistem (kao alarm u kući, koja je napadnuta) i mi se naprežemo psihički i fizički da bi izdržali to što nas je pogodilo. U nama raste napetost sve dok ne uspemo da se prilagodimo novonastaloj situaciji. Na fazu alarma se odmah nadovezuje pokušaj organizma da se prilagodi nevolji koja ga je zadesila. Tu drugu fazu nazivamo fazom pružanja otpora. Prilagođavamo se svim svojim snagama, pri čemu značajnu ulogu igraju razum i volja, uz čiju pomoć se na novonastalu situaciju priviknemo, prihvatimo je takvu kakva jeste i tražimo izlaz iz nje. Što se brže prilagodimo, brže ćemo se vratiti u  ravnotežu i nećemo imati štetne posledice za zdravlje.

Međutim, u pokušaju da se prilagode ljudi često prave greške, ne sagledavaju dobro stvarnost, gube nadu i volju da se bore, prepuštaju se sudbini, odaju alkoholu ili drugim porocima. Zalutaju i izgube pravac i cilj. A to je kao kad moreplovac izgubi svoj orijentir na uzburkanom moru. Reakcija organizma je loša, što je često praćeno psihičkom i telesnom patnjom. Tada kažemo da je osoba u stresnom stanju ili da je pod stresom. Kao krajnji rezultat takve  reakcije može nastupiti treća faza-faza iscrpljenosti, u kojoj dolazi do sloma odbrambenih mehanizama. U toj fazi javljaju se simptomi psihičkog ili fizičkog oboljenja, a može doći i do smrti. Ne brinite, do ove treće faze dolazi vrlo retko.

15252-3676-sws-4082

Kako da prepoznamo “alarm” kada nam je zaista potrebna pomoć i koja je granica između neopravdanog straha ( fobije ) i stvarnog razloga za zabrinutost ?

Strah je naš prijatelj koji nas štiti od raznih opasnosti i pomaže nam da se čuvamo i ostanemo psihički i fizički zdravi. On je temelj našeg opstanaka ali nam može  postati i neprijatelj kada je stalno prisutan u našem sagledavanju stvarnosti. Može nam biti pokretač našeg života u pogrešnom pravcu tako što će zdrava briga o svom zdravlju postati opsesija da se ne razbolimo. Svest nam se onda sužava i samo vidimo jedno …kako ostati zdrav, šta sve koristiti da bismo sprečili bolest. Tada počinjemo da tragamo za raznim eliksirima, načinom ishrane i postajemo vrlo lako robovi tog sistema koji nam urušava celovitost našeg bića. Kada primetimo da previše vremena posvećujemo bazičnim stvarima a da smo zanemarili zdrav odnos prema okolini tada treba zatražiti pomoć i naučiti kako da izađemo iz stanja koje nam šteti.

5264-aleksandar-ssibul

 

Mediji nas bombarduju kampanjama nudeći brojna “rešenja” u vidu suplemenata i programa “pomoći”. Ipak, zahvaljujući baš tom izvoru informacija dobro smo edukovani, pa često iz otpora prema propagandi pribegavamo  alternativnim metodama. Koliko meditacija, joga i  psihologija ” pozitivnih misli”, afirmacija zaista može da pomogne?

Ako čovek koji ima realnih životnih problema koji su vrlo fino utkani u  čovekovu ličnost i  želi da na jednostavan način ne radeći na promeni svojih loših konstrukata  menja sebe samo primenjujući određene već gotove formule onda će svakako biti na stranputici. Ali , ako radi na sebi i menja svoj misaono-emotivni nesklad onda sve gore navedeno može pomoći .

1190519_stres-vreme_ls-s

Za početak bilo bi dovoljno da  naučimo kako da postavljamo ciljeve. Ova veština, kada je neko usvoji omogućava da osoba “zna šta hoće” umesto da ne zna šta hoće ili što je najčešće, da zna šta neće. Stres i postoji zbog toga što mozak nema konkretne zadatke koje treba da izvrši, nego u stanju panike ide od jedne do druge nedefinisane misli. Učenjem kako da postavljamo ciljeve kada nam uđe u naviku, da ih postavljamo i radimo na njima, dugoročno će rešiti problem stresa. Svako od nas prema svom osećaju treba da se opredeli da li će ove tehnike naučiti snagom volje, čitajući knjige pozitivnih misli, fizičkom aktivnošću ili pak potražiti stručnu pomoć. Koliko je još uvek u našem društvu rečenica: “Idem kod psihologa” nešto na čega se negativno gleda, uzevši u obzir da zvanična statistika pokazuje kako se lekovi za smirenje i antidepresivi masovno troše, a koliko se stanje svesti u našem društvu ipak promenilo?

Činjenica da samo oko 2,5% psihički obolelih osoba imaju potrebe za lekovima nam govori da se lekovi, i to baš svi, previše troše sa nadom da će tablete promeniti nečije ponašanje. Što ne znači da farmakoterapiju treba izbeći, naprotiv, treba je mudro je uglazbiti sa psihoterapijom, onda to daje dobitnu kombinaciju. Sve više ljudi shvataju da ne mogu sami ili uz pomoć prijatelja da nešto više urade na sebi, bilo da imaju nekih realnih psiho-fizioloških problema ili jednostavno žele da rade na svom razvoju. Čovek koji se ne razvija on svakako sve više tone u glib besmisla. Ako čovek oseti da mu je potrebna pomoć sasvim je prirodno i da je potraži.

Bavite se najviše porodičnom terapijom. Koji su najčešći problemi sa kojima se porodica  danas susreće i koji je Vaš savet za prevazilaženje istih?

Najčešči problem u porodičnom sistemu je nedostatak kvalitetnog vremena koji će svi učesnici porodične zajednice posvetiti jedni drugima. Savet bi svakako bio da  odvoje vreme samo za sebe mimo svojih obaveza i poslova. Ono što se u XXI veku desilo je da su ljudi postali uplašeni vezivanja, dok sa druge strane društvo podržava da se živi na slobodniji način. Šta to znači: da se živi u zajednici koja nije bračna, da svako ima svoju komociju ( ono što je trend na zapadu sada- da se živi na različitim lokacijama )… Onaj tradicionalni, patrijahalni vid porodice postoji u  ruralnijim sredinama. A mi smo tu negde između. Upravo je to izazov sa kojim se porodica u našem društvu susreće. 

slikateksteft

 

Koliko nepravilna ishrana i manjak fizičke aktivnosti utiču na naše mentalno zdravlje i koja je primenjiva formula kako bi smo smireniji otpočeli ali i izdržali još jedan dan tempom koji nam ovo doba diktira?

I raznovrsna ishrana, kao i fizička aktivnost su potrebni da bismo normalno funkcionisali. Česta je greška činjenica da nam večera postaje glavni obrok. Tada unesemo nepotrebnu količinu kalorija  pa nam to kasnije remeti san. Poremećen san opet smanjuje sposobnost da se suočimo sa dnevnim izazovima. Treba se ranije probuditi i početi dan sa ritualom koji nam godi. Da bismo se probudili prirodno i na vreme treba ranije leći. Dakle, najvažnije je pravilno i optimalno strukturiranje dana. Tad ćemo biti sveži za mnoge dnevne izazove i postaćemo otporniji na stres. Kada osetimo umor i napetost bilo bi poželjno praviti pauze koje su nam potrebne da vratimo fokus i životnu vedrinu.

Autor: Aleksandra Grdinić