Zamisli život u ritmu muzike za ples!

Da su ljudi ti koji ovaj svet čine prijatnijim mestom za život, svakako nam potvrđuje narod sa dalekog ostrva nesrećne sudbine. Kao i svaka ljudska priča, gde ništa nije crno ili belo, gde nije samo sunce i mirisi  opojnih tompusa,  gde je embargo dugi niz godina bio svakodnevnica a granice slobode u pasošu našle utehu u nepokorivom duhu i pesmi koja sluti na radost, Kuba ima svoju istoriju. Pamti robstvo a slavi ljubav i  život začinjene pokretom koji se prepušta ritmu. Ipak ono što pročitamo, zamislimo ili nagađamo otkriju nam oči, energija i osmeh. Tada možemo reći da znamo jer osećamo.

Majski vikend u Novom Sadu doneo nam je dušu Karibskog ostrva kroz ritmove salse, pesmu i dva benda sa kojima smo imali priliku da proćakamo. Čuveni Lazaro Valdes y Bamboleo, jedan od najpopularnijih Kubanskih sastava u svetu,  na ovogodišnjoj turneji, prvi put je uživo zapevao pred domaćom publikom i bendom Salsa y Punto čiji je frontmen pre deceniju i po  istim povodom stigao u našu zemlju, ali kako život piše romane on se zaljubio i postao Srbin sa Kube.

Lazaro Valdes i Raul Pulido Sandoval samo za čitaoce  VolimNoviSad.com  otkrivaju  svoje životne priče ali i duh jednog naroda, jedne zemlje, plesa koji je život i života koji je muzika.

Lazaro Valdes y Bamboleo,  Lazaro Valdes

Lazarito Valdes

 

Valdes porodica je ostavila korene u kubanskoj tradicionalnoj muzici.Koliko je upravo to opredelilo Vaš životni put?

To je istina, potičem iz muzičke familije.Moj otac je bio pianista i kompozitor, a stric  pevač i perkucionista.I moj deda je bio pevač na Kubi.Sigurno je da imam neki gen i upravo on me je  vodio ka muzičkoj karijeri.Po završetku muzičke škole, kada mi je bilo sedamnaest godina, počeo sam da sviram u bendu poznatog kantautora na Kubi i sa njima proputovao pola sveta na turnejama.Bile su to rane devedesete.Nakon toga sam počeo da sviram klavijature i pravim muziku za ples.lazarito_lazaro

Kako je nastao Vaš bend Bamboleo?

Dugo sam pisao pesme i muziku za druge.Odjednom se rodio neki nemir u meni koji me je prosto terao da napravim nešto svoje, da  kao muzičar stvorim sopstveni stil.Bend je nastao 1995. godine a te devedesete nekako su, kao i u svako doba krize, rodile puno kreativnih ideja i novih bendova, pravaca. Možda sam jednostavno bio nošen tim talasom ritmova i novih ideja.Tako je nastala porodica Bamboleo.

Bamboleo

Prvenac “Te Gusto O Te Caigo Bien?” (Da li ti se sviđam ili sam ti samo dobar?) iz 1996.godine ovom, tada mladom sastavu, donosi vrtogavi uspeh na Kubi dok drugi album postaje najiščekivaniji album koji dolazi sa ovog ostrva u to doba. “Yo No Me Parezco A Nadie” iz 1998.godine postavlja ih među najznačajnije Kubanske bendove. Usledili su koncerti u Americi, Kini, Japanu, Panami dok ih  naredni album(” Ya No Hace Falta” 1999.) dovodi na naslovnice Britanskih magazina.Recenzije ove ploče su: “Jedan od najpopularnijih Kubanskih albuma svih vremena”, “Najveći hit Salsa talasa 90tih”…

Svaka medalja ima dve strane.Šta Vam je doneo a šta oduzeo nagli uspeh?

Počeli smo da sviramo van Kube. Bio sam daleko od porodice i to mi je teško padalo, ali sam uvek imao njihovu podršku. Bez obzira na različite običaje i sudare kultura sa kojima sam se susretao kroz putovanja, muzika ima univerzalan jezik i ljudi vam uzvraćaju kreativnošću. Osećam se srećno kada se ljudi razumeju sa mnom kroz muziku koju stvaram. To je harmonija. Zaista sam se trudio da naučim što više i pročitam o zemlji u koju putujemo na nastupe. Dodavao bih u naše izvođenje pred tom publikom uvek nešto karakteristično za temperament tog naroda, da li pri izboru repertoara  ili u samom ponašanju na sceni. Nastojao sam da se prilagodimo zemlji u koju odlazimo, na taj način znao sam da im govorimo više našom muzikom. Na primer, kada bi smo odlazili u Italiju ili Ameriku, pokušavao sam da aranžmanima, dinamikom koncerta ili oblačenjem, umetnemo deo kulture karakteristične za njihovo podnevlje. Identifikovao bih se zapravo sa njihovom muzikom. To sam naučio dok sam pravio muziku za ples, uvek sam se postavljao u ulogu plesača. Kada je Bamboleo odpočeo svoja lutanja po svetu cilj je bio da se publika dobro oseća i mogu vam reći, ljudi su to osetili.Svuda su nas prihvatali kao da smo oduvek tu.

Pravac muzike kom pripada Bamboleo nazivaju “zvuk u doba krize na Kubi”.Šta je zapravo muzički stil Timba?

Prvo su ga nazivali Salsa Cubana ali je postao poznat pod nazivom Timba što bi predstavljalo tradicionalnu muziku utkanu u moderne ritmove. Timba se pleše nežno ali ja sam pokušao da napravim nešto između nežnog i živahnog poput Kubanskih ritmova. Sačinjena je od serije elemenata koji imaju spiritualni duh i komunikaciju publikom. Ona ispunjava sva čula a duhovno vas  motiviše. To bi bila neka filozofija timbe. Možda bih vam najlakše objasnio ovako: slična je Soul muzici ako pričamo o Američkim muzičkim stilovima.

Prvi put ste u Srbiji.Kako se osećate kod nas? Kakav je bio osećaj dok ste posmatrali publiku sa scene?

U Srbiji se osećam prijatno, ljudi su jako gostoljubivi kao kod nas na Kubi. Publika je jako lepo odreagovala na našu muziku, mislim da je to zbog plesa kroz koji su u kontaktu sa Karibskim ritmovima. Učinili ste da se osećam prihvaćeno i prijatno. Novi Sad je grad dobrih ljudi koji su upoznati sa Kubanskom kulturom, muzikom i u toku sa latino scenom .U jednom  momentu tokom koncerta sam pogledao sve članove benda i video koliko su opušteni u plesu i sviranju kao da imamo koncert kod kuće. Zaista se nadam ponovnom nastupu. Publika je bila sjajna, igrali su sa velikim uživanjem što, priznajem, nisam očekivao u toj meri. Znate, puno ljudi voli da čuje nešto što je drugačije ali malo njih se odluči da se profesionalno bavi plesovima. One koje sam video u prvim redovima, video sam dobre plesače, imaju senzualnost i razumeju muziku. Muzičari sa mojih prostora vole i žele da se publika oseća prijatno, da pleše a ja sam osetio tu prefinjenu notu senzualnosti u plesu ljudi kod vas. Mogu slobodno zaključiti posle ovog iskustva da nema puno razlike između Kubanaca i Srba.

DSC_0100

Tajna uspeha je u mnoštvu padova nakon kojih izađe duga na nebu naših života u vidu malih i velikih pobeda.Sličnu sudbinu imao je i  Bamboleo. Od davnih devedesetih do danas, pretrpeo je brojne izmene u sastavu benda, bilo je i godina kada bi izbacili po koji singl ili obradu.Tada bi uglavnom nastupali ili putovali po svetu ili bi se Lazaro povlačio u tišinu igranja sa ritmovima i osmišljavanju začina koje bi dodao u svoju muziku.Prvi je uneo ženske vokale kao protagoniste scenskog nastupa i to ga je na samim početcima izdvojilo od ostalih.Pevačice su odlazile iz bedna, ubacivao je viloinu na scenu, vraćao ženske vokale, dovodio različite perkucioniste: jednog za timba ritmove, drugog za drum setove.Nakon sedam godina pauze 2006.godine vraća se sa albumom Mi Verida, dok album iz 2010. Quen Manda (Ko naređuje) doživljava ponovo svetsku slavu i prodaje se u velikom broju širom sveta.

bamboleo (1)bamboleo-quienmandaMI0001211349Šta je za Vas uspeh i koja je razlika između slave i uspešnosti ?

Ja sam običan čovek.Uživam u životu, porodici i muzici, u svim malim stvarima koje čine život.Nisam slavan. Onaj ko tome teži i stvara radi slave on je bolestan. Jedno je kada ljudi prepoznaju tvoju originalnost, talenat a drugo kada činiš da bi postao slavan. Muziku i život treba slaviti a ne ljude. Skromnost je vrlina koju je teško održati kada dođe uspeh ali na to treba da gledate kao na svaku drugu prepreku koja je pred vama u životu i da nikad ne zaboravite da niste vi razlog uspeha već vaš rad.I samo nastavite da radite. Dok sviram ja sam srećan, uživam i učestvujem u radosti koja mi se nudi. Ne vidim scenu kao deo svog posla, ali je ozbiljno shvatam jer imam odgovornost prema publici, treba usrećiti ljude koji su došli da vas čuju. To je posao i uvek novi izazov.

Za kraj krazgovora odajte nam deo svoje životne filozofije kroz poruku čitaocima.Koji savet obično dajte porodici i mlađim članovima Bambolea?

Treba da nastojimo da ostanemo svoji, prirodni.Da imamo sopstvenu ličnost, kriterijume i mišljenje. Uvek treba govoriti istinu bila ona dobra ili loša. Ako izgubiš prijatelja zbog loše istine, onda to nije bio pravi prijatelj! Istina i iskrenost uvek donose dobro u životu.

 

Jeste li čuli “Mito Bekrijo” na Kubanski način ili “Crne kose” u latino ritmu? Ovu muzičku poslasticu doneće vam ritmovi benda Salsa y Punto, a njiov frontmen Raul Pulido Sandoval, jednostavni i pričljivi Kubanac na tečnom Srpskom jeziku ispričao nam je svoju životnu istoriju i približio nam kulturu i tradiciju jednog naroda, ali i filozofiju ritma i muzike koja dolazi sa njegovog ostrva.

Salsa y Punto, Raul Pulido Sandoval

cubanero07

Raule šta Vas je dovelo u našu zemlju?

Moja priča počinje u hotelu na Kubi, na našu svirku došao je čovek iz Crne Gore i rekao nam:” Hoćete da svirate u Jugoslaviji?”,  naravno da smo odmah prihvatili ali nije bilo konkretnog dogovora. Otišli smo u Argentinu na turneju i potpuno zaboravili na tu noć i ponudu. Već smo se i vratili u zemlju, nastavili naše svirke, kad jedne večeri pojavljuje se onaj isti čovek iz hotela.”Momci spremajte se, vaš avion poleće za 10 dana”. Mi se gledamo i kažemo u sebi -joj, ovo je stvarno ozbiljno. Tako smo stigli u Beograd. Sećam se, bila je polovina leta. Sija sunce, grmi, pada kiša, hladno…posle tri dana počeo sam da šetam ulicama Beograda i upoznajem ljude. Nisu Srbi negativan narod, ovde vlada izuzetno pozitivna energija. Srbi su veseo narod, volite da pijete, da jedete, da se veselite. Vrlo slično Kubanskom narodu. Jeste pomalo nervnozni i pričate o problemima ali vi kao da sebe ubeđujete da treba da budete manje pozitivni a dok to pričate ljutite se sa takvom energijom koje niste ni svesni. Ovaj narod je satkan od emocija.

Ovo bi bio samo kratak uvod.Raul je danas Srbin sa Kube.Sigurno se pitate kako a odgovor je jednostavan: on ima naše državljanstvo a živi u Beogradu već deceniju i po.Kroz razgovor otvoreno i sa osmehom nam otkriva svoju životnu priču.

Jedne noći pošao sam sa prijateljem u kubanski klub i tu sam je spazio. Miljana je danas moja žena, jedina koju imam i ne pada mi na pamet da je menjam ni za šta na svetu. Imamo sina Alexandera, već mu je devet godina, volim više od svega. To je moja priča.Ljubav je razlog što sam ostao na toj turneji koja traje od 2002.godine i trajaće još dugo. Pitaju me često ljudi: “Odakle si ti, a odakle ti je žena?” Evo iskoristiću ovu priliku da im odgovorim: Ja sam Srbin.

104536_raul-pulido-sandoval-sa-suprugom-miljanom-i-sinom-alexom-129634087_ff

Ovih dana smo dosta pisali i pričali o Kubi.Interesantno je da su  svi sa kojima smo razgovarali izjednačavali muziku i ples sa životom, a život sa pesmom, ritmom. Plesove i pravljenje muzike ne poimaju kao posao ili hobi,  već kao nešto sa čim su se rodili, njihovom suština bića. Jasno je da je to deo nacionalne svesti i filozofije jednog naroda. Kroz razgovor sa Raulom probali smo da dokučimo šta je zapravo salsa za Kubance, odakle je potekla i  koja je filozofija ovog plesa?

Salsa je energija, pozitivna vibracija koja Vas nosi i odvodi u jedan drugi svet koji je duhovan i čulan, oslobođen svih spoljašnjih uticaja propagande, medija, materijalnog. Ranije se na planinama plesao Son Cubano, to je izvorni Kubanski ples a simbolizovao je nešto što daje čoveku dušu. Igrao se tako što svi stoje u krugu i ponavljaju korake koje jedan zadaje dok je pesma zapravo bila mešanje soliste i hora. Kasnije je, zbog uticaja Evrope i Afrike nastala Salsa. To je komercijalni, Španski naziv koji u prevodu znači “ljuti sos” jer upravo sugeriše  mešavinu različitih kulturnih uticaja. Kada pričamo o plesu, to je stara priča, muškarac vodi ples a žena prati muškarca u plesu i u životu. Često ćete čuti da je ženi teško da nauči salu  ali moje je viđenje da žena čak i ne mora da zna korake već samo da se prepusti i sledi korake. Njen partner će je voditi. Kad igramo mi pokazujemo svoju emociju bila to ljubav, zavođenje ili ljutnja. Zašto ples mora da bude balada? Vi možete sve emocije bolje da iskažete u brzom ritmu. To je Salsa.Razgovor pokretom, telom, osećaj kroz pokret, tako se ljudi bolje upoznaju nemoraju da pričaju već samo da slušaju intuiciju i čula. Salsa je naša narodna muzika, kao srpska narodna muzika čije obrade je moj bend radio.

80861_12670736-564594117049180-8368721635676803564-n_f

Pričali smo sa frontmenom grupe Bamboleo koji je predstavnik popularne muzike devedesitih na Kubi. U našoj zemlji se takođe desio “new wave” ali se često pominje u negativnom kontekstu. Koliko je to slučaj i sa Kubanskom muzikom tih godina?

Kubanci na to gledaju drugačije.Mi smo samo vratili naš folklor i prilagodili stare pesme novom ritmu. Priroda se stalno menja, to je normalno, čovek bi trebalo da sledi taj tok i  prilagođava se vremenu u kom živi. Za nas je to pozitivno i Kubanci su ponosni što je tradicija sačuvana u novom pakovanju. Regeton je novi ritam, muzika koju rade mlađe generacije. Mi, stariji, poput benda Bamboleo i mog benda predstavljamo staru muziku ali u novom ritmu. Nešto slično je bend Salsa y Punto uradio sa pesmama: “Mito Bekrijo”, ” Crne kose”, “Prava stvar” . Pokušao sam da dam svoj doprinos srpskoj muzici kroz obrade ovih pesama u latino ritmu. Upravo to su moje kolege uradile na Kubi 90tih sa našim izvornim tekstovima.

Koliko je mit a koliko istina da je Kubancima muzika u krvi?

Muzika je deo naše kulture. Na Kubi svi kad hodaju igraju. Stari ili mladi, bilo da znaju ili ne, jednostavno mi ceo život igramo. Tužni ili sretni mi ne zmao drugačije, to nije uvežbano, telo samo počinje da igra. Kod mene u kući je muzika 24 časa.

visuals-000081910477-aUq1wp-original

Rekli ste da Vaša turneja na koju ste pošli traje još uvek, kako ona danas izgleda u muzičkom smislu?

Ne bih mogao da živim bez muzike i plesa. Počeo sam sa bendom kom sam dao naziv “Son Cuba Son” bio je to miks kubanskih i srpskih muzičara sa izvrsnim vokalom Katarine Jovanović. U jednom trenutku osetio sam da treba nešto da se menja. Bend je proširio svoj sastav, nazvao sam ga “Salsa y Punto”. Ispostavilo se da me osećaj nije prevario što se pokazalo na Radijskom festivalu 2007.godine, od kada bend i postoji, osvojili smo nagradu. Usledili su brojni nastupi, koncerti, gostovanja, još vestivala kako u zemlji tako i u regionu. Tokom deset godina postojanja sarađivali smo sa brojnim poznatim muzičarima, objvili album “Baila Conmigo”/Pleši sa mnom. To je moja autobiografska pesma, posvećena sinu. Ovaj album simbolizuje spoj kulture, mentaliteta i pozitivne energije dva dela mene: Srbije i Kube. To je ono što sam ja.Sada spremamo drugi album, potpuno je drugačiji. Nosi naziv: “Bal Cubano”, Balkan i Kuba. Sve pesme su autorske i biće objavljne dvojezično: na srpskom i na španskom jeziku svaka. Videćete, ovo što “Salsa y Punto”  priprema je plod zrelosti jednog benda u svakom smislu.salsa-y-punto-plesi-sa-mnom-8606106434835hqdefault

Poželeli smo sreću Raulu sa novim albumom uz želju da ritmove njegovog benda dugo slušamo i pevušimo tekstove Balkanske duše sa Kube pretočene u pesmu. Saznali smo i da mu je omiljeno jelo prebranac, piće domaća rakija a mesto u Srbiji njegov dom gde provodi vreme sa svojom porodicom kao i da je on zadužen za gastronomske specijalitete u njegovoj kući. Pored benda on dugi niz godina  drži i plesnu školu u Begradu, voli da šeta gradom, upoznaje ljude i priča sa njima. Tako je, odaje nam, upoznao duh našeg naroda. Čovek sa dve zemlje i dva pasoša je bogat čovek. Poznajete dobro mentalitet oba naroda.Šta bi ste poručili čitaocima?

Ne budite nervozni, budite pozitivni.I jedan i drugi narod je imao tešku istoriju. Prošli smo mnogo nedaća. Mislite kao mi, Kubanci: kad nema, uvek je tu muzika.Osmeh, muzika i ljubav su jedini i najbolji lek za sve.

Autor: Aleksandra Grdinić