Velika je čast sedeti i voditi razgovor sa nekim ko ne zna koliko ima sportskih medalja a i dalje čvrsto stoji na zemlji. Osvajač je svetskog kupa,dvostruki šampion u Savate boksu,bavi se humanitarnim radom,otac je,muž i redovan radnik u JKP “Parking servis”. Od malena je želeo da pomaže deci,nekada je pomagao manje ali kada je došla svetska titula uspeo je da pridobije medijsku pažnju koja mu je donela pomoc u ostvarenju svog cilja. Smatra da deca nemaju idole zbog čega će poceti da se bave nekim sportom. Njegov zadatak je da uz pomoc prijatelja i njegovog udruženja “Udruženje gradana Novi Sad”,kroz organizovanje dečijih sportiskih manifestacija pokaže kako ne treba okretati glavu vec pružati ruku svima kojima je potrebna.
Možeš li nam reći nešto više o Savate boksu i svojim prvim koracima u bavljenju ovom disciplinom.
2002. godine sam počeo da se bavim Kik boksom,moji roditelji baš i nisu bili oduševljeni,ali ja sam krišom trenirao. Naredne godine se savez Kik boksa i Savate boksa podelio,a ja sam se opredelio upravo za ovu disciplinu zato što Savate boks zahteva kako fizičku tako i mentalnu spremnost,a ja sam prednost dao onoj disciplinu koja zahteva snagu duha i volje.
Savate boks je Francuska borilačka veština,a prepoznatljiva je po tome što legija stranaca koristi tu veštinu za obučavanje svojih pripadnika.
Zahvalio bi se svojim trenerima u Savateu koji su me naučili da svoju borilačku veštinu ne iznosim van sale,i da je ne upotrebljavam. Savate traži mirnoću u organizmu i skoncenrisanost da u datom trenutku pogodite pravi udarac,ja sam to preneo i na svoj život. Imam visok prag toleranicije,mene iznervirati je dosta teško,a i ne dozvoljavam da negativno nešto utiče na mene. Rado prihvatam poraz i kritiku,i uvek tražim srž problema da bi smirio situaciju.
Da li si se nekada potukao sa nekim van ringa?
S obizirom da u JKP Parking servisu radim približno 11 godina,radio sam i “na pauku” a i kao kontrolor na ulici,gde svi znamo da ima ne zadovoljnih građana kada im se odnese auto ili napiše kazna. Imao sam par incidenata gde sam bio napadnut ali
nisam uzvaratio jer zbog nečijeg hira ili nervoze nisam hteo da ugrozim svoj ugled.
Koliko porodica trpi tvoje obaveze van kuce?
Segment treniranja je svaki dan,bez obzira da li sam u sali svaki dan ili ne,uvek pazim šta jedem,ali u tom segmentu je najlepše kada na kraju godine završim međunaradno takmičenje i opustim se neko vreme. Najviše treniram kada se spremam za međunarodno takmičenje i tada treniram dva treninga u toku dana, bude teško i naporno jer nije lako uskladiti porodicu i posao. Humantirani rad počinje kada ustanem ujutru a završi se kada legnem,jer i kada sam na trenngu,na poslu,na ulici kada god nađem slobodno vreme,gledam da zapišem ideju koja se provukla kroz misli,a kasnije i realizujem. Porodica mi je najveća podrška i smatram da ne trpi sva moja ulaganja da naš grad bude lepo mesto za omladinu.
S obzirom da si dosta putovao,najviše zbog sporta,reci nam kako se Novi Sad razliku je od drugih gradova u kojima si bio.
Ne znam da li ce se svi složiti sa mojim mišljenjem ali smatram Novi Sad mirnim gradom i gradom koji polako živi. Većina gradova u kojima sam bio su metropole gde već kada izađeš na ulicu živiš sto na sat. Svakako da imam brz tempo života,ali nije kao u velikim gradovima gde ljudi drugačije žive,najmanje se druže,a moje bogadstvo jeste što imam dosta prijatelja sa kojima mogu da se opustim. Segment druženja je nešto što se ne može kupiti,tako da Novi Sad volim baš iz tog razloga i razlikujem ga od drugih gradova.
Koji ti je omiljeno mesto u Novom Sadu?
Kao mlađi često sam odlazio na Petrovaradinsku tvrđavu,
pre dok je moglo išao sam i kolima ali sada to više nije moguće sve do ivice,bio sa drugarima i drugaricama,tu smo se provodili i družili. Prosto volim da gledam moj Novi Sad,i volim to da naglasim jer stvarno volim svoj grad,i celog sebe dajem njemu. Tako da odgovor bi bio,tvrdava sa pogledom na Novi Sad je moje omiljeno mesto.
Gde bi odveo nekoga ko je prvi put u Novom Sadu?
Svakako da bi tvrđava bila jedna od opcija,ali više bih potencirao da osobe koje dolaze u naš grad upoznajem sa ljudima,jer Novi Sad je bogat plemenitim ljudima i to je nešto što krasi nas. Pokazao bih i centar,Spens,ulice,bulevare,ali posvetio bi se upoznavanju novih ljudi i njihovim mentalitetom.
Imaš li poruku za novosađane?
Najpre bih dao poruku za omladinu,bez obzira čime se bavite i šta radite u životu,verujte u sebe samo ako su to prave vrednosti i težite ka tome. Ako ste doživeli neki poraz,treba da prihvatite to kao novu lekciju i nastavite dalje ka svom cilju. Moj slogan jeste “Veruj u sebe“.
Autor: Stojan Ćutilo
