Za mene je šminkanje uvek predstavljalo vid kreativnog izražavanja, trenutak apsolutne slobode da ispoljim sve što osećam. Kada se osvrnemo kroz istoriju čini se da je šminka uvek predstavljala sredstvo za izražavanje jedinstvenosti ili pripadnosti nekoj od civilizacija, plemena ili religija. U nekom od svojih oblika šminka se pominje još u Starom Egiptu kada su se šminkali i muškarci i žene.
Crni ajlajner je bio kako estetske tako i praktične primene jer je oči štitio od peska, jakog sunca i prašine. U to vreme lepota je bila izuzetno važna, poznato je da je kraljica Kleopatra svakodnevno uživala u svojim kupkama od meda i mleka a svoju kožu negovala maslinovim uljem i ruzmarinom. Egipćani su usta mazali polumetalom Antimon poznatom po svojoj crvenoj boji, dok su na kapak nanosili tirkizne tonove koje su pravili tako što su usitnjavali razno mineralno kamenje.
U odnosu na Egipat Antička Grčka je šminku koristila u minimalnim količinama. Stari Grci su preferirali su prirodan izgled. Šminku su koristili isključivo viši slojevi. Oni koji su se šminkali tako što izbeljivali ten i stavljali crveni karmin. Karmin su pravili od morskih algi ili tako što su gnječili dud. Poznato je i da su farbali svoje obrve i na taj način postigli efekt spojenih obrva.
Kako je Egipat imao uticaj na Izrael, postalo je prirodno da se ajajner smatra osnovnom šminkom i u Izraelu. I uprkos strogim pravilima žene su nastavile da koriste recepte za negu koje su preuzeli od Starih Egipćana. Takođe su koristile kanu kako bi farrbale obraze i kosu.
I ako je Arapska kultura bila nepoznanica evropskom kontinentu, ona je imala veliki uticaj u srednjem veku na običaje. Lice žena se skrivalo velom a kosu je prekrivala nežna svila. Arapkinje su lica i ruke bojile a na oči su nanosile ajlajner koji je i danas u upotrebi.Rano Hrišćanstvo je šminku smatralo đavoljom rabotom i u tom periodu je šminka doživela velike osude. Naprimer u Engleskoj, je usvojen zakon po kome će svaka žena koja se na prevaru uda za nekog kraljevskog službenika, koristeći šminku, parfeme, visoke potpetice i ostala pomagala, biti proglašena krivom za veštičarenje i kažnjena, dok će brak biti poništen. Dakle ako se ja pitam srećna sam što sam se rodila u 21 veku inače bi verovatno bila kamenovana ili spaljena na lomači. 
Dolaskon Renesanse sređivanje i šminkanje opet doživljava svoj procvat. Sa pojavom kabarea i Mulen Ruža šminka opet postaje prihvatljia i primenjuje se u svim slojevima. Našminkane glumice krase sve stranice magazine i šminka napokon opet postaje neizostavni deo ženeske svakodnevnice. Ova situacija je značano potstaknuta kada su nakon Prvog Svetskog rata mnoge zemlje počele da prihvataju žene kao ravnopravan pol. Samim tim kada su žene dobile pravo glasa počela je jedna neprestajna ekspanzija šminke i kozmetike u globalu. Tako smo i stigli do 2018 godine kada ne postoji tabu vezan za šminku i apsolutno je svaki stil dozvoljen, a da li je i prihvaćen pa mislim da smo mi šminkeri tu da svakodnevno pomeramo te granice i uživamo u beskonačnim varijacijama kako boja tako i proizvoda koji su nam u današnjici dostupni.
Tekst: Kristina Uhelji
https://www.facebook.com/makeupbycipcip/
