Prema podacima Ujedinjenih nacija najmanje 1,7% populacije je interseks, a samo 0,5% dece, lekari prepoznaju kao interseks. Da je ovo karakteristika sa kojom se rađamo, poput boje očiju, ne bi bilo toliko važno. Međutim, o granicama interseks stanja ne odlučuje priroda nego ljudi.
Nakon hit predstave „Ko je ubio Dženis Džoplin?“ Srpsko narodno pozorište u koprodukciji sa Omladinskom prestonicom Evrope, Novi Sad na repertoar postavlja još jednu hrabru, duhovitu i oštru predstavu – „Midlseks“, čiju dramatizaciju potpisuje Dimitrije Kokanov, režiju Jovana Tomić, i koju će publika premijerno imati priliku da pogleda u ponedeljak, 1. novembra na sceni „Pera Dobrinović“.
Kako kaže dramaturg Dimitrije Kokanov, koji je ujedno i adaptirao roman Džefrija Judžinidisa i kome je ovo četvrti projekat koji radi sa rediteljskom Jovanom Tomić, „Midlseks“ je do sada najkompleksniji oblik njihovog istraživanja potencijala ispovednih, monoloških i pripovednih formi scenskog govora, te da se bogatstvo romana ogleda u tome što obuhvata sve kulturološke promene koje donosi dvadeseti vek, od kapitalističke industrijalizacije Amerike, preko Drugog Svetskog rata i seksualne revolucije.
„Judžinidis ovim delom u fokus postavlja istraživanje fenomena interseksualnosti koji do ovog romana nije bio dovoljno zastupljen u savremenoj književnosti. Odrednicu „dovoljno“ koristim da ukažem na činjenicu da druga polovina 20. veka, a potom i 21. vek zaista ogroman prostor posvećuju problemima identiteta, određenjima i imenovanjima i/ili ograničenjima, dakle što specifičnijim definisanjima ljudskog subjekta, a da paradoksalno sa takvim stremljenjima, umetnost očigledno ne postavlja problem „hermafroditizma“ kao važan. Upravo odatle treba započeti govor o našoj odluci da se bavimo ovom temom“, istakao je Kokanov i dodao:
„Na određeni način Judžinidis romanom „Midlseks“ upravo uvodi „hermafrodita“, to „čudovište“ pred kojim žmurimo, i o njemu ne govorimo, u diskurs savremene književnosti. Pojam čudovište isto treba shvatiti kao simbol, kao krovni imenitelj za sve što postoji, a gde ga ljudi koriste kao sredstvo uspostavljanja razlike, izgradnje svoje dominantne pozicije. Dakle, čudovište je svaki društveni Drugi i u samom romanu, a tako i u dramatizaciji. Odluka da pustimo čudovišta, da sa scene govore, je naša odluka da ućutkanima damo glas – svesni da je taj glas konstruisan diskursom reprezentacije dramskog teatra“.
Uz odgovornu, angažovanu umetnost i kapacitete organizacija civilnog društva stvara se inovativno tlo za upiranje reflektora u neka možda kontroverzna, ali važna društvena pitanja. Pozorišne sale pune se novom publikom, i na taj način doprinosi se borbi za ljudska prava, lični izbor i slobodu.
U predstavi igraju Bojana Milanović, Branislav Jerković, Zoltan Molnar, Draginja Voganjac, Sonja Isailović, Aleksandar Sarapa, Tijana Marković, Aljoša Đidić, Dimitrije Aranđelović, Vukašin Ranđelović i Mia Simonović. Scenografiju predstave radi Jasmina Holbus, dok je za kostim zadužena Maja Mirković. Za predstavu „Midlseks“ muziku komponuje Luka Mejdžor, za scenski pokret zadužen je Igor Koruga.
