Čulni i duhovni hedonizam

Prolećni dani, napokon okupani Suncem, u naš grad uneli su boje proleća kroz sveže voće, zvuke dečije igre, vesele boje odeće i nasmejana lica ljudi, ali i brojna dešavanja.Jedno od posećenijih mesta ovog majskog vikenda svakako je kineska četrvt na Limanu gde se  u SKCNS “Fabrika” održava Prvi Festival Ukusa. Izuzetna posećenost, mladi ljudi, porodice sa decom ali i stariji, okupili su se da uživaju u manje komercijalnim mirisima kafe, slatkim pralinama, degustaciji čokoladica sa Goji bobicama, medenjacima,  sladoledu od malina sa pečenim pistaćima , figuricama od belgijske čokolade ali i neobičnim čajevima sa dalekog Istoka, detoks miksevima u toplim šoljicama, putovanjima kroz škole jezika, priručnicima za preduzetnike, ponešto o marketingu i lokalnim, dobro poznatim kafićima u kojima ispijamo naš prvi jutarnji napitak.
Kroz radionice za mališane, promocije knjiga iz sata u sat činile su prostor posećenim a raspoloženje festivala u noti pozitivne vibracije. Sa zalaskom sunca počela je neobična radionica  mr Mirjane Maksimović, predsednice udruženja Žene I Vino. Uz lagane note penušavog roze vina, a potom arome višnje iz laganog crvenog koja dolaze sa Fruške Gore, otplovili smo u svet klasičnih romana, istorije i krimi priče, i maštom stigli pravo do regija Bordoa, pa sve do Španije, povezujući lepotu pisane reči sa čulima koje ovo sofisticirano piće budi u nama. Svaki ljubitelj vina je ujedno i zaljubljenik u pisanu reč, jer i vinske etikete treba znati čitati! Može li vinska etiketa biti medij za prenošenje poruke? Koja knjiga uz koje vino? Kako su knjige koje smo čitali u prošlosti oblikovale naše čulo ukusa?  Svima koji nisu bili u prilici da oplemene svoje veče mi ćemo dati odgovore na ova pitanja.

Pored radija, televizije, novina i bilborda, knjiga ne samo da je prvi već i sigurno najprevođeniji medij koji kroji našu svest, i otkriva nam nove svetove budeći maštu. Otvara nove vidike još od školske klupe pa sve do poznog doba. Dok je štampa zbirni naziv za medije masovnog komuniciranja: knjigu, letak, novine, plakat, strip ali i etiketu. Iz godine u godinu, ruke u ruku, preko okeana i mora u svačiji dom stigla je po neka boca i svaka je uz naziv nosila svoju priču, ne samo onu ličnu, već i poruku, ali i mnogo više od toga. Ona je mogla imati razna značenja, počnimo od političke propagande! Da, kako ovo plemenito piće može biti sredstvo marketinga, upotrebljeno upravo u većini nemile, političke poruke. Andrea Lunardelli, vlasnik istoimene vinarije odlučio se da uz svoje vino veže lik istorijski ne tako omiljene ličnosti. Adolf Hitler je, prizaćete , lik kog ćemo lako primetiti ukoliko bi smo birali vina u nekoj prodavnici ili vinoteci. Ipak, u Nemačkoj su vina ovog smelog vinara zabranjena, a ukoliko ukucate njegovo ime na Googl-u uglavnom ćete videti članke .” 10 kontroverzi o vinu”, “U Italiji prave vina sa Hitlerovim likom” i slično.

Sigurno zanimljivi primer je ( anti ) politički marketing, tako je u toku predsedničke kampanje u Americi organizovana degustacija vina.Tri ukusa koje su posetioci imali priliku da probaju te večeri bila su vina čije su etikete govorile više od reči: Ass Kisser vino, The Prisoner i C’est la vie Wine pinot noir syrah.

Boce međutim mogu da nose i duhovite poruke poput australijskog Shiraz-a 72, gde nam u “uputstvu za upotrebu” ovog napitka proizvođač poručuje da, ukoliko ga budemo konzumirali, sigurno nećemo otići u Islamski raj.Ono što takođe privlači pažnju, zaključili smo na radionici, svakako je poruka: “Proudly Produced in Australia” ( s ponosom napravljeno u Australiji ).Bilo bi lepo kada bi smo se setili da, ne tako daleko, na sremskoj strani Dunava, iz mesta u mesto množemo pronaći mnogo manje poznatih vina, bez luksuzne etikete, kojima svakako možemo i trebamo da se ponosimo.Zamislite kada bi smo taj ponos preneli i na druge proizvode.Ne kažu uzalud: “Poštuj i voli sebe da bi te i drugi cenili”, ali ostavimo ovo pitanje za neke naredne teme.

Vinska etiketa može promovisati nauku i druge prave vrednosti, pa je tako godine 1945. Chateau Mouton-Rothschild je počeo sa serijom umetničkih etiketa, unajmljujući svake godine drugog umetnika da izradi jedinstvenu etiketu za tu berbu. Ti umetnici su bili Šagal, Pikaso, Miro, Vorhol i mnogi drugi.

Dosetljivi Italijani otišli su u svojoj kreativnosti korak dalje, pa su dve vinarije udruženo osmislile brend: LibroTtiglia ( knjiga /buteljka). Boca ovog vina posebna je po tome što svaka nosi svoju kratku knjižicu priča, suptilno obmotanu elegantnim konopcem. Dve zabave u jednoj. Ne moramo da tražimo nešto na malim ekranima ili žurimo do biblioteke, knjižica prilagođena osećaju koji će ovo vino izazvati u nama je već tu. Jedina mana ovoj kreativnoj ideji je što su priče isključivo na italijanskom jeziku, pa je to možda jedan od razloga što nemamo priliku da uživamo čitajući ove pričice i na drugim tržištima van Italije.

Vinska etiketa je i više od poruke i poput notnog sistema treba je znati čitati. Čitanje etiketa je možda i najbitniji korak za ljubitelja vina jer one nude mnoštvo informacija. One su lična karta vina u kojoj su zapisana delovanja prirode i čoveka, a u svrhu stvaranja božanskog napitka – vina. Etikete vina uglavnom sadrže onoliko informacija koliko je propisano pravilima zemlje proizvođača, a odnose se na ime proizvođača vina, godinu berbe, sortu grožđa, apelaciju kojoj pripada, zapreminu boce, količinu alkohola, prisutnost sulfata. Sa rastom kvaliteta vina, uglavnom raste i broj dodatnih informacija na samoj etiketi.Ukoliko ste ljubitelj Španskih vina, biće vam interesantan podatak da, kada na boci vidite natpis “CRIANZIA”, to znači da je vino staro minimum 3 godine, od čega je jednu provelo u bariku a dve odležalo u boci koju birate za Vas.

Komplikovani francuzi , da bi približili najsitnije detalje u pogledu kvaliteta vina na svoju bocu dodali najsitnije detalje:od položaja vinograda, nadmorske visine, broja sunčanih dana, načina zrenja grožđa i pred svoje vinare postavili pravi izazov ukoliko žele da im vino nosi određene oznake.Tako je danas jako teško odabrati bocu francuskog vina koje bi nam prijalo baš večeras. Evo i nekih smernica za one koji se nađu u takvoj nedoumici:

Vin de Table (po novom modelu – Vin de France) 

Etikete francuskih vina koje nose ovu oznaku predstavljalju stona vina

Appellation d’Origine Controlee (po novom modelu – Appellation d’Origine Peotegee) 

Oko 53% vina proizvedenih u Francuskoj nose etiketu  Apelation’d Origine,  koji podrazumeva vrhunska vina sa geografskim poreklom. Vina sa ovom oznakom, podležu strogim pravilima koja se odnose na sorte grožđa , minimalnu i maksimalnu količinu alkohola, prinos po hektaru, gustinu sadnje, sam proces proizvodnje i odležavanja vina, metode berbe grožđa i samu lokaciju podruma.

Autor: Aleksandra Grdinić