Po obrazovanju pedagog a po strasti pesnik i književnik. Objavila je do sada pet samostalnih knjiga a pesme i novele su joj objavljene u još tridesetak raznih antologija.Objavljene zbirke : Duša na dlanu, Tragovi ljubavi, Ključ života, Neukrotiva reka i Pardon ljubavi. Ima običaj za sebe da kaže da je original novosađanka. Književni kritičari su je prozvali Desankom novog doba a mi možemo da preporučimo svaku njenu knjigu i da uživamo u njenim rečima
Kako se probudila strast za pisanjem?
Možda će biti stereotipno ali stvarno pišem od rane mladosti, kasnije na Akademiji i kada su me prijatelji pitali zašto ne objavim sve te pesme , dugo sam razmišljala da li treba da se objavi ili ostane tajna duboko u meni ali shvatila sam da treba deliti tugu i sreću i da je bogatsvo zapisati neke emocije i trajno ih ovekovečiti. Tako je nastala moja prva zbirka Duša na dlanu kao skup mojih emocija i unutrašnjih previranja. Istovremeno ona su i univerzalna jer smo ih svi preživeli na svoj način.
Da li vas pogađaju kritike?
Ne, ne pogađaju. Srž mog pisanja su emocije,nešto već doživljeno,nešto izmaštano. Recenzenti su rekli da je iskrenost najveći adut moje poezije. Svoje prijatelje rado pitam za kritiku i mišljenje.Čovek kada je ostvaren u svakom aspektu nema sujetu i svaka kritika je dobrodošla. Ima dosta dobrih pisaca i pesnika, družimo se, idemo jedni drugima na promocije,poštujemo se. U raznim smo udruženjima kao sto su SKOR ( Savez književnika u otadžbini i rasejanju),kao i ” Društvo književnika Vojvodine”…
Da li ste dobijali nagrade za vaš rad?
NIkada nisam imala potrebu da se takmičim. PIšem za svoju dušu.Piznanja su mi nevažna. Bila sam gost u Beču na manifestaciji “Raspojasane misli”,gde su pozvani eminentni umetnici Evrope,svako iz svoje oblasti i pamtim to kao jedan lep i kvalitetan skup. Najveća nagrada je da ljudi prate moj rad i da su zainteresovani kada će nešto novo izaći. Kako vas Novi Sad inspiriše? Ja sam zaljubljenik u naš grad i ceo život sam mu odana. Putovala sam po celom svetu i mogla da živim u Australiji,Rusiji,Nemačkoj ali ostala sam verna Novom Sadu. Za mene naš grad,naši ljudi i naš jezik su najlepši. Kroz svaku moju reč oseti se toplina našeg grada. Novi Sad je grad po meri čoveka i ovu smirenost, toplinu i ljubaznost naći ćete samo ovde.
Gde biste odveli nekoga ko je prvi put u našem gradu?
Odrasla sam u samom centru grada. Tu sam završila Pedagošku Akademiju i centar mi je jedan od omiljenih delova grada.Ali odvela bih goste pored Centra i do Keja i Petrovaradinske Tvrđave. Naš grad je mali ali ima dušu,grad sa sadržajem i kulturom.
Imate li poruku za novosađane?
Novosađani su posebni ljudi, vezani za svoj grad. Mogli bi malo više da ga oplemenimo svojim delima. Da budemo pozitivni i puni ljubavi,ambiciozni. Godine ne postoje kada treba da stanemo.Uvek su najbolje godine one u kojima smo. Sve kreće od ideje a ambicioznost nas čini mlađima.Ne tražite drugima mane i u onom drugom poštujte ono dobro. Gledajte na Svet Sunčevim očima!
Tekst: Stojan Ćutilo NOVI SAD
Obasjana suncem bila sam tad,
sunčevim zracima obavijena sva,
puna ljubavi za svoj rodni grad,
nudeći svima bogatstva ta.
Tu čistotu i lepotu,
preduge ulice, široke bulevare,
ponosna kao nikad u životu,
šaputala sam tajnu tvrđave stare.
Ploveći Dunavom plavim
poklonih mnoge pesme voljenom gradu,
znajući bilo gde da živim,
srce moje ostaće u Novom Sadu.
To je grad koji dušu ima
širokog zagrljaja za sve,
topao i neponovljiv grad,
samo jedan je Novi Sad.
Pun miline i iskrenog smeha,
pun vedrine i čednog greha,
tako nežan, čist i beo,
kročite li jednom u njega
postaje i vaš za život ceo.
